ЧЕСТИТАМО, ДЕТЕ ВАМ ЈЕ ПОШЛО У ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ  ШКОЛЕ

 

 

Савети родитељима

Ваше дете је пошло у школу. То је дан који се памти јер је свечан и важан, не само за дете, већ за целу породицу. Поделите са дететом његову радост, узбуђење, охрабрите га и покажите да сте уз њега.

Кад родитељи детету пруже љубав, ауторитет, бригу, здраву породичну атмосферу, која им је потребна, дете добија самопоуздање, осећање сигурности и креће у живот без страха. Не плаши се да изађе из породице, а посебно не страхује да пође у школу.

Психолози сматрају да је дете спремно за полазак у школу када достигне одређени ниво психофизичког развоја, при којем му неће бити претерано тешки захтеви које пред њега поставља школа.

Морате имати на уму да је постизање психомоторне зрелости процес. Не очекујте од Вашег детета, које је пошло у први разред да је достигло све аспекте те зрелости. Ваш задатак је да подстичете његов развој, да га усмеравате, али никако да вршите притисак и инсистирате да ради нешто што му је тешко и за шта још није спремно.

Отворено и искрено разговарајте са дететом о школи. Немојте да је идеализујете, а по најмање да плашите дете школом. Дете треба да осети да се ви радујете његовом поласку и да сте поносни на њега.

Ево неких показатеља да се Ваше дете добро уклопило у школу:

- Радује се одласку у школу
- има добар апетит и добро спава,
- своје обавезе извршава самостално
- воли да прича о томе шта се дешава у школи,
- води рачуна о књигама и прибору,
- прихвата учитеља или учитељицу,
- воли да се игра са децом из свог разреда.

Да бисте помогли ђаку прваку да се што боље снађе у школи, морате му дати пуно љубави, стрпљења и разумевања.

- хвалите и подстичите оно што је дете добро урадило,
- ако критикујете, онда критикујте поступак или понашање детета а не његову личност,
- не условљавајте поклоне петицом или добрим успехом у школи
- не прецртавајте домаћи и не цепајте листове,
- не кажњавајте га због лошег успеха
- никако га не поредите са другом децом
- не тражите савршенство од њега, ни ви нисте савршени.

Вашем прваку је пре свега потребно да буде дете. Поштујте његову потребу за игром, одмором и разонодом. Не инсистирајте на томе да буде одличан ђак, већ му омогућите да буде здраво и срећно дете.                                                            

Јолана Шашић, психолог

 

 

 

 

 

 

Резултати систематских прегледа деце у основним школама говоре да су деформитети кичменог стуба у порасту. Коштано-мишићни систем деце у развоју под утицајем унутрашњих и спољашњих фактора подложан је деформацијама. Наслеђе, лоше навике у држању, претешке школске торбе и недовољна физичка активност доводе до поремећене статике кичменог стуба, што за резултат има појаву кифозе, сколиозе и лородзе. Нагли раст деце у пубертету неповољно утиче на развој већ присутних деформација. На стопалима се најчешће јављају спуштени сводови и равна стопала. Статистички подаци показују да се са здравим стопалим рађа 98% популације, а у каснијем животном добу преко 80% деце има проблема са стопалима. Поред наследног фактора, на то утиче и физичка неактивност, гојазноста и неадекватна обућа. Последице су отежано ходање, трчање и стајање, болови у ногама и леђима. Крајње последице су смањена радна способност, умањење функционалних могућности, а пре свега кардиореспираторног и пулмоналног система.

Како би поменути деформитети стопала, грудног коша и кичменог стуба били успешно лечени, најважније је њихово рано откривање. Такву прецизну дијагностику могуће је реализовати најсавременијим софтверски-операционализованим методама.

Наша школа намеравада да са својим капацитетима, а пре свега расположивим простором, покрене одговарајући програм вежбања наших ученика са откривеним деформитетима. Уколико се применом модерних дијагностичких метода уоче неправилности у развоју, деци ће бити омогућен одговарајући програм корективне гимнастике. У сам програм укључени су високо едуковани стручњаци са Факултета за спорт и физичко васпитање, проф. др Зоран Пајић и проф. Ивана Крсмановић. То значи да би добро одабран и у потпуности примењен кинезитерапеутски програма вежбања дао могућност да се уочени деформитети код деце, делимично или у потпуности зауставе и коригују.

Реализација овог програма је процес који захтева ангажовање школе, стручњака, деце и њихових родитеља.