Када бих поновно могла одгајати своје дете, више бих бојила прстима, а мање упирала прстом, Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала. Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега. Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало. Ишла бих на више излета и пуштала више змајева. Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно бих се играла. Трчала бих кроз више поља и гледала у више звезда. Више бих га грлила, а мање вукла. Ређе бих била строга, а много бих му више тога признавала. Најпре бих му градила самопоуздање, а касније кућу. Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави.
10 често постављаних питања о поласку у школу 1. Мора ли дете пре уписа у први разред да зна да чита и пише? Наравно да НЕ. За учење читања и писања има времена у току школске године, време које бисте хтели посветити учењу читања и писања можете употпунити играма за развој моторике прстију, концентрације, памћења, разумевања и сл. С друге стране, многа ће деца спонтано започети процесе читања и писања пре школе, било би погрешно у таквим случајевима ускраћивати им то подучавање. 2. Ако дете већ зна да чита и пише, хоће ли му то одмоћи у првим данима школе? Детету то неће стварати потешкоће. У разреду се примењује тзв. индивидуални приступ, учитељ/учитељица деци која су већ савладала градиво омогућује рад на другим, сложенијим садржајима. 3. Штa значи „спремност за школу“ и које вештине дете треба да савлада пре поласка у школу? Уобичајено је говорити да је спремност за школу питање развоја интелекта и перцепције, но очито је да она укључује и остале ствари као што су пажња, живахност и способност да се издржи рад у школи. С друге стране, за успех у школи јако је битна и емоционална и социјална зрелост која варира од детета до детета. Због тога се проводи психолошко испитивање које нам даје детаљније податке о сваком детету. Изузетно је добро да дете развије своју самосталност у кориштењу тоалета, да се зна самостално свући и обући, бринути се о својим стварима, да зна јести без помоћи, да се зна правилно понашати у групи вршњака и према старијима. Настојте да дете упамти своје име и презиме, број телефона и имена родитеља. 4. Како код детета развити правилан приступ школи? Дете попут спужвице упија све ваше реченице, а још више ваше радње. Не плашите га школом, радије се пред њим с весељем присетите свог боравка у школи, говорите о томе како имате поверења у њега, како ће он уз труд савладати градиво, направите мале ритуале од куповине првих ствари за школу, посебно обележите први дан школе… Кад крене школска година, укључите се у школске активности које су намењене родитељима, сваки дан одвојте време у којем ћете се посветити свом школарцу, исказујте заинтересoваност, похвалите сваки успех вашег малог ђака. 5. Примећујем да се моје дете боји школе. Највероватније се ради о страху од одвајања. Многа се деца првих дана или недеља могу осећати тескобно јер се сусрећу с много нових ствари одједном. Разговарајте с њиме, докучите шта га највише плаши – нека се боје да их нико неће дочекати код куће, друге је страх гласне деце и сл. Помозите детету тако што ћете му рећи да сте се и ви плашили као мали, и да сте тај страх превладали и с временом јако заволели школу. Исто тако немојте му с почетком школске године натоварити много нових обавеза (нпр. нове ваншколске активности, нове обавезе везане уз домаћинство и сл.) – допустите му да се навикне на нови распоред. 6. Моје дете није навикло само стицати пријатеље, није ишло у вртић и нема искуство „живота у групи“. Поведите дете у парк или на дружење с децом из комшилука (позовите неколико његових вршњака на дружење), покажите му како се упознајемо, како се укључујемо у игру и сл. Заједно се играјте друштвених игара у којима увек неко изгуби (нпр. Човече не љути се и сл.) – на тај начин дете учи како пребродити прве поразе, али учи и сарађивању у игри. Исто тако врло је важно научити делити и поштовати туђе ствари. 7. Моје је дете разиграно и нема осећај реда. Родитељ може помоћи детету да развије осећај одговорности тако што ће да га замоли да своје ствари увек стави на одређено место. Почните с једном или две – нпр. ципеле и јакну. Након што га похвалите сваки пут кад то уради добро и ви видите да је тај део „усвојио“, можете додати нове задатке. Научи ли код куће да све има своје место, лакше ће му бити у школи у којој се очекује да извршава радне задатке. Важно је да дете већ у току непосредне припреме за полазак у школу добије у свом дому време и простор за неометан рад. Довољно је ослободити једну полицу за школске књиге и прибор и ослободити кухињски сто у једном периоду дана, те омогућити детету да ради у релативном миру. Важно је да то буде увек исто место, да га дете доживи као свој простор за рад и сл. За почетак је довољно да дете на том месту решава мање задатке у раздобљу од 5 мин., а затим да помало време продужимо до 30 мин непосредно пред полазак у школу. Нека деца не желе седети ненавикла на такав начин рада – детету понудите занимљиве игре и активности које се играју за столом и придружите му се у игри. 8. Моје се дете увек расплаче кад доживи неуспех. У нашим школама, нажалост, још увек влада такмичарски стил подучавања. У другом разреду се започиње са оцењивањем. Добро је на време упознати дете с чињеницом да ће га у школи оцењивати и поредити с другом децом. Посебно треба нагласити да његова успешност у школи неће утицати на Вашу љубав према њему. Али, исто тако му покажите да вежбањем неке активности може напредовати у њој и постати све боље, да је вредно трудити се. Друштвене игре, компјутерске игрице и сл. изузетно су добре активности, али и телесне активности и спорт.  9. Што ако након школе нема никога код куће? Остајање детета самог код куће заједнички је проблем детета и родитеља. Потребно је добро проценити да ли је ваше дете спремно на то и добро размислити о свим другим могућностима бриге за дете док није у школи. Свако дете је индивидуа и тешко је рећи кад је прави узраст за самостално останајање код куће и ако процените да је ваше дете способно остати само (па макар и краће време) потребно је: о томе поразговарати с дететом и сазнати његово мишљење о томе, учинити све што можемо за његову физичку сигурност, смислити начин комуникације с дететом док је само (телефон и сл.), планирати заједно с дететом што ће радити док буде само… Најважније је не претерати и не злоупотребити спремност детета да буде само – је ли стварно та солуција нужна? Јесте ли размислили о продуженом боравку у школи (наша школа то омогућује до краја трећег разреда), да ли постоји комшиница која је спремна уз малу надокнаду „причувати“ школарца и сл. 10. Дете не изговара све гласове тачно, може ли му то представљати проблем у школи? Најмање годину дана пред полазак у школу, требало би обратити пажњу на дететов изговор гласова и у случају да постоје тешкоће упутити га логопеду. Свако одступање у говорном и језичном развоју озбиљан је знак да би дете могло имати тешкоће у усвајању читања и писања.
Игром до школе Знате ли да је најбоља припрема за школу игра? Али не било каква игра, него она у којој је дете запослено, у којој развија своје осећаје и у којој стиче потребне вештине. Ево, неколико идеја подељених у подручја. Важна напомена: ако је детету нека игра претешка, не инсистирајте, играјте се оног што дете може. МАТЕМАТИКА играјмо се разврставања, сабирања и одузимања – сакупимо каменчиће, старе карте, чепове, коцке или сл. у свакодневним ситуацијама нпр. у продавници замолите дете да вам дода три поморанџе, два кивија, четири банане научите основне мере (тежина, дужина и сл.) тако да вам помаже у кувању и печењу колача играјте – број дана – сваки дан изаберете један број, израдите га од необичног материјала (нпр. од теста или комадића старог часописа), ставите га на свима видљиво место (нпр. фрижидер) и потом цеo дан тражите тај број. Ако је то нпр. бр. 10, режемо сендвиче на десетине,бројимо кола до 10, играмо се са десет коцкица и сл. учите математику помоћу тестенина – шупљу, сирову тестенину можете низати на конац или канап по задатим бројевима, нека дете притом гласно броји празну картонску кутију од јаја упишите број с унутрашње стране сваког удубљења, нека дете пуни удубљења с толико зрна грашка или пасуља, колико је написани број… родитељ може проверити ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ резање маказама изврсна је вежба шаке и прстију, омогућује вежбање прстију којима ће касније дете држати оловку израда кућне словарице – на празне папире које касније увежете, заједно с дететом залепите једно од слова азбуке –  дететов задатак је да на папире лепи слике из часописа које представљају предмете који почињу на то слово на слово на слово – ко се може сетити дужег низа речи које почињу на одређено слово или које завршавају истим гласом вежбе синтезе: што чујеш кад кажем : у-ли-ца, н-о-с итд… игре препознавања – која је реч дужа, која краћа игре римовања – пронађимо речи које се римују испуњавање радних листића, разне вежбе писања оловком препознавање слова у натписима изнад продавница, на паноима, плакатима итд.
УПИС У ПРВИ РАЗРЕД У Закону о основама система образовања и васпитања, предвиђено је да се у први разред основне школе уписују деца која до почетка школске године имају најмање шест и по, а највише седам и по година и која су здравствено способна. То значи да се за школску 2012/13. годину (РЕДОВАН УПИС) уписују деца рођена 2005. године, као и деца рођена у јануару и до краја фебруара 2006. године. Деца рођена у периоду од 01. 03. 2006. до 31. 08. 2006. године (узраст од 6 до 6,5 год.), могу, али не морају да се упишу у школу - уписују се након провере спремности за полазак у школу који врши школски психолог.Уписују се и деца старија од 7,5 година живота која због болести или других оправданих разлога нису била уписана у први разред. Редован упис у 1. разред почиње 1. априла 2012. године и траје до 31. маја 2012. године. Упис врши секретар школе, понедељком, уторком и средом од 13 до 19 часова, а четвртком и петком од 8 до 15 часова. Тестирање деце обавља се по извршеном упису, а у термину који одреди школски психолог. Доказ о здравственом стању деце издаје одговарајућа здравствена установа (дом здравља). Школа је дужна да упише дете које има пребивалиште на подручју школе. Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним могућностима. Родитељи или старатељи детета за упис подносе следећа документа: - извод из матичне књиге рођених - фотокопију, коју школа задржава - потврду лекара да је дете здравствено способно - пријаву стана или личну карту (на увид) - потврда из обданишта о завршеном предшколском програму   .